A priori verovatnoća se odnosi na značaj koji se dodeljuje pojedinim ishodima pre eksperimenta, u uslovima kada podaci nisu poznati. A priori verovatnoću dodeljuje svaki donosilac odluke ponaosob, što predstavlja slabost koncepta. Ipak, prednost mu je što omogućava davanje iskaza o pojavama pre njihovog direktnog posmatranja.

Kombinujući a priori verovatnoće sa uslovnom distribucijom rezultata eksperimenta, koristeći se Bajesovom teoremom, dobijaju se a posteriori verovatnoće.

Prvo Daniel Bernuli, a zatim u 20. veku John Neumen su pokušali da uključe koncept verovatnoće u problem donošenja odluke. Po njima, pošto ljudsko znanje nije savršeno, svaka odluka se donosi sa određenom nesigurnošću. Matematički posmatrano, teorija verovatnoće ostaje ista, ali se može menjati značaj koji donosilac odluke dodeljuje pojedinim rezultatima odluke.

Koncepti a priori i a posteriori verovatnoće su značajni jer je na njima bazirano zaključivanje o populaciji na osnovu uzroka.