Testiranje statističke hipoteze je jasno definisan postupak koji se sastoji iz sledećih koraka:

  • definisanje nulte hipoteze,
  • odabir statističkog testa,
  • odabir nivoa značajnosti,
  • izračunavanje rezultata testa,
  • interpretacija verovatnoće vrednosti testa ili kritične vrednosti i
  • interpretacija rezultata testa.

Ukoliko se želi proveriti veza između dve ili više varijable, potrebno je prvo definisati hipotezu o njihovoj međusobnoj povezanosti ili razlici. U ovom koraku se definiše nulta hipoteza koje se pridržavamo dok dokazi ne pokažu suprotno.

Da bi se testirala hipoteza potrebno je izabrati odgovarajući statistički test u skladu sa tipom sakupljenih podatka i onim što se želi testirati (povezanost ili razlika). Statistički test je u suštini jednačina koja predstavlja niz matematičkih operacija koje se izvode na podacima sakupljenim u istraživanju.

U društvenim naukama se najčešće koristi nivo značajnosti od 0,05, a ređe nivo značajnosti od 0,01. U prvom slučaju znači da ima 5% mogućnosti da je uočen odnos između varijabli nastao slučajno, a u drugom 1%.

Izračunavanje rezultata testa se najčešće radi pomoću softvera, a u te svrhe može poslužiti SPSS, R, Excel ili neki drugi specijalizovani kompjuterski program.

Ukoliko softver ne izračunava verovatnoću pojave takvog rezultata testa, potrebno je utvrditi kritičnu vrednost u statističkim tabelama. Ukoliko softver izračunava verovatnoću pojave takvog rezultata testa, potrebno ga je uporediti sa unapred određenim nivoom značajnosti.

Kao rezultat poređenja vrednosti testa i kritične vrednosti, dolazi do odluke o prihvatanju ili odbacivanju nulte hipoteze i izvođenja zaključka o značenju odluke u okviru istraživanja. Ukoliko se odbaci nulta hipoteza, može biti podržana jedna od alternativnih hipoteza.