Hipoteza se može definisati kao izjava ili predviđanje o jednoj populaciji ili odnosu između dve ili više populacije. Razlikuju se istraživačke i statističke hipoteze.

Istraživačka hipoteza predstavlja iskaz o očekivanjima, predviđanjima istraživača. One su proverljive izjave ili predviđanje o povezanosti ili razlici između varijabli.

Hipoteza se sastoji iz dva elementa:

  • varijable i
  • relacije između varijabli.

Na osnovu relacije varijabli, hipoteze se mogu podeliti na:

  • hipoteze povezanosti,
  • hipoteze razlike i
  • deskriptivne hipoteze.

U nekim hipotezama relacija između varijabli može biti skrivena i to su najčešće hipoteze koje dovode u vezu dve grupe ispitanika.

Statističke hipoteze sažimaju istraživačke hipoteze povezujući ih sa parametrima populacije. Mogu se podeliti na:

  • nultu hipotezu i
  • alternativne hipoteze.

Nulta hipoteza

Nulta hipoteza je koncept koji je osmislio Ronald Fisher. Nulta hipoteza je negativno formulisana i u njoj se obično tvrdi suprotno od istraživačke hipoteze, tj. da nema efekta ili razlike u populacijama iz kojih je izdvojen uzorak ili da su parametri dve populacije jednaki. Još preciznije, u nultoj hipotezi se tvrdi da je veličina efekta ili razlika jednaka 0.

Značaj nulte hipoteze je što ona uvek sadrži znak jednakosti i samo jednu vrednost - nulu. Da bi se nulta hipoteza zadržala ili odbacila potreban je uraditi samo jedan test. Nedostatsk nulte hipoteze je što se ne može definitivno dokazati.

Nulta hipoteza se obeležava sa H0. Simbolima ispisana, nulta hipoteza bi se izrazila kao

H0: μ1=μ2

ili

H0: μ1-μ2=0

Alternativne hipoteze

Nasuprot nultoj hipotezi, u alternativnim hipotezama se tvrdi da postoji efekat ili razlika u populacijama iz kojih je izdvojen uzorak.

Alternativne hipoteze se obeležavaju sa H1...n i za razliku od nulte hipoteze, može ih biti više.

Alternativne hipoteze se dele na

  • nedirektivne i
  • direktivne.

U nedirektivnim alternativnim hipotezama se tvrdi da razlika ili efekat postoji, ali nema tvrdnje o smeru ili efektu te razlike. Na taj način se vrši dvosmerno testiranje hipoteza. Simbolima ispisana, nedirektivna alternativna hipoteza bi glasila

H1: μ1≠μ2

U direktivnim alternativnim hipotezama se ustanovljava smer razlike i vrši se jednosmerno testiranje hipoteze. Direktivne alternativne hipoteze bi se simbolima predstavile na sledeći način:

H2: μ1>μ2

i

H3: μ1<μ2

U principu postoje tri alternativne hipoteze, a istraživač se opredeljuje za jednu u zavisnosti od svojih očekivanja.

Cilj istraživanja je da se potvrdi postojanje efekta ili razlike, a u nultoj hipotezi se tvrdi da razlika ili efekat ne postoji. Istraživači očekuju da odbace nultu hipotezu, čime jedna od alternativnih hipoteza postaje kandidat za usvajanje.

Ukoliko se u istraživanju koristi direktivna alternativna hipoteza, na primer H1: μ1>μ2, nulta hipoteza se može odbaciti jedino ako podaci ukazuju da je sredina prvog uzorka veća od sredine drugog uzorka. Ukoliko je situacija obrnuta μ2>μ1, nulta hipoteza se ne može odbaciti.

Alternativna hipoteza predstavlja zaključak baziran na odbacivanju nulte hipoteze. Nulta hipoteza se odbacuje ukoliko podaci iz uzorka ukazuju da nulta hipoteza nije tačna. Ukoliko se ne odbaci nulta hipoteza, ne može se tvrditi da je ona dokazana. Ne odbacivanje nulte hipoteze znači da se nije uspelo u potvrđivanju alternativne hipoteze.