Analiza empirijskih podataka se vrši putem računara. Svi odgovori, rezultati merenja, posmatranja moraju biti u elektronskoj formi, da bi mogli biti analizirani.

Unos podataka podrazumeva i unos tekstova za analizu sadržaja, zapisnika sa sastanaka fokus grupa ili zapisnika iz učesničkog posmatranja.

Ovaj tekst se odnosi na unos podataka u istraživanjima anketnog tipa, psihološka testiranja, testiranje znanja i druga slična istraživanja, odnosno, kvantitativna istraživanja. Karakteristika ove vrste unosa je da se unose brojevi.

Moguće je napraviti podelu prikupljanja i unosa podataka na

  • on-line i
  • off-line.

Karakteristika prikupljnanja podataka on-line je što su podaci uneti u matricu podataka u trenutku njihovog nastanka.

Kod off-line prikupljanja podataka ručni unos podataka se može izbeći ukoliko se koristi optičko čitanje teksta ili se podaci unose u računar za vreme anketiranja.

Nakon prikupljanja podataka, upitnici najčešće moraju proći pripremnu fazu koja podrazumeva pregled svih upitnika da bi se ustanovila njihova kompletnost, da li nedostaju odgovori na neka pitanja ili je dato više odgovora na jedno pitanje.

Ukoliko u upitniku postoje pitanja otvorenog tipa, potrebno ih je pre unosa zatvoriti. Takođe, treba proveriti da li su odgovori stereotipni i da li ima mnogo zaokruženih odgovora „ne znam“, jer takvi upitnici imaju malu informativnu vrednost za predmet istraživanja.

Svaki upitnik se numeriše i evidentira.

Kada se rade istraživanjia javnog mnenja, u ovoj fazi se proverava rad anketara.

Sam unos se može vršiti na dva načina:

  • sa šifrantskih listića i
  • direktno iz upitnika.

Kod unosa sa šifrantskih listića odgovori ispitanika se prvo moraju šifrirati, a onda se svi odgovori ispitanika unose u posebne formulare. Praksa je da se za svako istraživanje posebno prave formulari. Prednost ovakvog načina unosa podataka je što se tokom šifriranja obavlja pripremna faza unosa, sam unos je brži. Postoje i prednosti organizacionog tipa, tajnosti podataka, kontrole tačnosti i sl.

Unos podataka direktno iz upitnika se obično sprovodi kod malih istraživanja i kada se želi uštedeti trud i novac. Da bi ovaj način unosa bio valjan treba izvršiti pripremnu fazu unosa podataka. Nedostatak ovog načina unosa podataka je što su upitnici često nepregledni, čime se povećava mogućnost greške u unosu podataka. Ovaj problem se rešava upitnicima „sa kućicama“. To su upitnici koji sa desne strane imaju kvadratiće u koje se unose odgovori ispitanika, čime se ovaj način unosa izjednačava sa unosom sa šifrantskih listića. Nedostatak upitnika „sa kućicama“ je što zauzimaju više prostora.

Prilikom unosa podataka treba vršiti logičku kontrolu podataka. Za to postoje posebni namenski kompjuterski programi.

Postoji unos podataka sa verifikacijom kada se dva puta unose podaci u cilju otkrivanja greške.

Prihvatljiv nivo greške je u 1% upitnika sa najviše dve greške po upitniku.