Геометријска средина је мера централне тенденције која се рачуна као n-ти корен производа свих елемената скупа података, односно по формули

Формула за израчунавање геометријске средине

где је

n – број елемената скупа података, а
ΠX – производ свих елемената скупа података.

Геометријска средина се првенствено користи као мера централне тенденције у контексту анализе у економији. Најчешће се користи на индексима, размерама и процентима промена у времену.

Пример: Просечна стопа раста продаје

Продаја предузећа X је расла на начин као што је приказано у табели.

Година Проценат раста Индекс
2001. 10% 1,10
2002. 8% 1,08
2003. 5% 1,05
2004. 15% 1,15
2005. 11% 1,11
2006. 9% 1,09
2007. 1% 1,01
2008. -10% 0,90
2009. -15% 0,85
2010. -8% 0,92

Проценат раста је изражен у односу на претходну годину, а индекс је израчунат тако што се на 1 дода проценат раста подељен са 100.

Израчунати просечну стопу раста продаје.

Колона индекс, заправо, садржи ланчане индексе, па због тога рачунамо геометријску средину.

У нашем случају ΠX = 1,2337, а n=10. Примењујући формулу за геометријску средину, добијамо да она износи 1,2337(1/10)=1,0212, односно 2,12%.

Одговор: Просечна стопа раста продаје предузећа X за период од 2001. до 2010. године износи 1,0212, односно 2,12%.

Уколико су у дистрибуцији сви скорови једнаки, тада ће аритметичка, хармонијска и геометријска средина бити исте. У супротном вредност аритметичке средине је већа од вредности геометријске средине, а вредност геометријске средине је већа од вредности хармонијске средине.