Прво Даниел Бернули, а затим у 20. веку Џон фон Нојман су покушали да укључе концепт вероватноће у проблем доношења одлуке. По њима, пошто људско знање није савршено, свака одлука се доноси са одређеном несигурношћу. Математички посматрано, теорија вероватноће остаје иста, али се може мењати значај који доносилац одлуке додељује појединим резултатима одлуке.

A priori вероватноћа се односи на значај који се додељује појединим исходима пре експеримента, у условима када подаци нису познати. A priori вероватноћу додељује сваки доносилац одлуке понаособ, што представља слабост концепта. Ипак, предност му је што омогућава давање исказа о појавама пре њиховог директног посматрања.

A posteriori вероватноће се добијају уз помоћ Бајесове теореме, када се комбинују a priori вероватноће са условном дистрибуцијом резултата експеримента.

Концепти a priori и a posteriori вероватноће су значајни јер је на њима базирано закључивање о популацији на основу узрока.