Популација је скуп свих чланова који имају одређену, заједничку карактеристику; скуп свих људи или ствари који су од интереса у одређеном истраживању.

Величина популације је одређена бројем својих чланова.

У стварном животу, ретке су ситуације да су доступни сви чланови популације или би такво истраживање било скупо, због чега се испитивање најчешће врши на узорку.

Узорак је мањи скуп људи или ствари који су изабрани из основног скупа, тј. популације. Узорак је, дакле, подскуп основног скупа, односно популације.

Основна намена узорка је да се на основу резултата мерења или испитивања на њему закључује о популацији.

Статистик се односи на карактеристику узорка, а параметар се односи на карактеристику популације.

Да би се на основу узорка могло што боље закључивати о популацији, узорак мора добро репрезентовати популацију. Идеалан узорак у истраживању је случајни узорак.

Случајни узорак има следеће карактеристике:

  • сваки члан популације има исту вероватноћу да буде изабран у узорак;
  • одабир сваког члана узорка је независан, тј. не утиче на одабир било ког другог члана и
  • сваки узорак одређене величине има једнаку вероватноћу да буде изабран као и било који други узорак исте величине.

Пример: Популација и узорак

Уколико је неко из људских ресурса у организацији „X“ заинтересован да испита мотивацију за рад својих радника, онда би сви који раде у тој организацији чинили популацију.

Ако би се истраживање односило на мотивацију за рад свих запослених у грани привреде којој припада организација, тада би радници те организације били узорак.

Тешко је замислити да су радници само једне организације репрезентативни за целу грану привреде, због чега би они највероватније чинили само део узорка.