Тестирање статистичке хипотезе је поступак доношења одлука о параметрима популације на основу података прикупљених на узорку.

Сврха тестирања хипотезе је да се на основу тих података одбаци или не одбаци постављена нулта хипотеза.

Статистичка значајност се процењује израчунавањем вероватноће да су уочене разлике у узорку могле настати чистим случајем, под претпоставком да никакве стварне разлике у популацији нема.

Метод је развијен почетком 20. века. Развили су га Џерзи Нојман (Jerzy Neyman), Егон Пирсон, и сер Роналд Фишер.