Метод одлучивања употребом података из контролисаног експеримента или посматрања. Сврха тестирања хипотезе је да се потврди или оповргне хипотеза о посматраној појави, а на основу података који су сакупљени на узорку.
Метод су развили Јежи Нејман, Егон Пирсон, и Сир Роналд Фишер почетком 20. века.