Варијабла, у свакодневном говору, је нешто што је подложно промени, а под константом се подразумева нешто што је непроменљиво. У статистици, под варијаблама се сматрају оне особине, карактеристике или квалитет који може имати више од једне вредности.

Константа је она особина, карактеристика или квалитет који може имати само једну вредност. Примери константе су:

  • број дана у недељи,
  • број месеци у години,
  • број сати у дану итд.

Једна иста особина, карактеристика или квалитет у једном контексту може бити константа, а у другом контексту варијабла. На пример ако истражујемо колико домаћинства троше новца месечно у зависности од броја деце, онда је број деце варијабла. Ако истражујемо колико новца месечно троше домаћинства са двоје деце, онда је број деце константа, јер има само једну вредност.

Категоричке и нумеричке варијабле

Варијабле се најчешће класификују на основу података које садрже. Основна подела је на:

  • категоричке и
  • нумеричке.

Категоричке варијабле, које се често називају и квалитативне, садрже податке категорисане у групе или поређане по величини. Категорички подаци раздвајају испитанике у јасно разграничене групе по одређеној карактеристици или особини.

Нумеричке варијабле се често називају и квантитативне. Нумерички подаци настају као резултат мерења или пребројавања.

Битна разлика између категоричких и нумеричких варијабли је што категоричке варијабле садрже податке који немају право нумеричко значење и математичке операције над њима су бесмислене. Нумеричке варијабле садрже податке који настају као резултат мерења или пребројавања и математичке операције над њима имају смисла.

Дискретне и континуиране варијабле

Варијабле се могу класификовати и према вредностима које специфична варијабла може узети. По овом критеријуму деле се на:

  • дискретне и
  • континуиране.

Дискретне варијабле су оне које могу имати само одређени скуп вредности које су међусобно јасно раздвојене. Дискретне варијабле су:

  • број деце у породици,
  • број голова на утакмици и др.

Континуиране варијабле су оне које могу имати било коју вредност у оквиру ранга који представља лимит те варијабле, као што су:

  • висина,
  • тежина,
  • време и др.

Класификација варијабли према нивоу мерења

Према нивоу мерења, варијабле се могу поделити на:

  • номиналне,
  • ординалне,
  • интервалне и
  • рацио варијабле.

Номиналне варијабле су оне у којима се подаци групишу у дескриптивне категорије, које се не могу поређати по величини. Људи или ствари се сврставају у категорије према особини или карактеристици, по којој се међусобно разликују, при чему се претпоставља да су сви припадници одређене категорије исти по особини због које су сврстани у ту категорију.

Приликом кодирања номиналне варијабле, свакој категорији се додељује одређени број, који је произвољан. Једном додељени број категорији доследно се примењује.

Број служи уместо имена варијабле и нема праву нумеричку вредност, што значи да се са овом врстом варијабли не могу изводити рачунске операције као што су сабирање, одузимање итд. Бројчана вредност не говори ни о релативном односу две вредности варијабле. На пример, ако са 1 означимо плаву, а са 2 црну боју, то не значи да је црна боја већа од плаве.

Номиналне варијабле су категоричке, јер групишу податке. Такође су и квалитативне, јер бележе квалитет или карактеристику особе или ствари.

Номиналне варијабле су:

  • пол,
  • национална припадност,
  • регионална припадност,
  • брачни статус и др.

Код ординалних варијабли се зна релативни положај сваког појединог случаја у односу на остале.

У интервалним варијаблама се може исказати разлика између две вредности бројем, али она не представља и њихову релативну разлику.

Рацио варијабле исказују разлику између две вредности бројем и она представља стварну разлику. То је зато што 0, представља ништа или ниједно.

Категоричке варијабле могу бити номиналне и ординалне и оне су увек дискретне. Нумеричке варијабле су интервалне и рацио варијабле и оне могу бити и дискретне и континуиране.