Анализа емпиријских података се врши путем рачунара. Сви одговори, резултати мерења, посматрања морају бити у електронској форми, да би могли бити анализирани.

Унос података подразумева и унос текстова за анализу садржаја, записника са састанака фокус група или записника из учесничког посматрања.

Овај текст се односи на унос података у истраживањима анкетног типа, психолошка тестирања, тестирање знања и друга слична истраживања, односно, квантитативна истраживања. Карактеристика ове врсте уноса је да се уносе бројеви.

Могуће је направити поделу прикупљања и уноса података на

  • он-лине и
  • офф-лине.

Карактеристика прикупљања података он-лине је што су подаци унети у матрицу података у тренутку њиховог настанка.

Код офф-лине прикупљања података ручни унос података се може избећи уколико се користи оптичко читање текста или се подаци уносе у рачунар за време анкетирања.

Након прикупљања података, упитници најчешће морају проћи припремну фазу која подразумева преглед свих упитника да би се установила њихова комплетност, да ли недостају одговори на нека питања или је дато више одговора на једно питање.

Уколико у упитнику постоје питања отвореног типа, потребно их је пре уноса затворити. Такође, треба проверити да ли су одговори стереотипни и да ли има много заокружених одговора „не знам“, јер такви упитници имају малу информативну вредност за предмет истраживања.

Сваки упитник се нумерише и евидентира.

Када се раде истраживања јавног мнења, у овој фази се проверава рад анкетара.

Сам унос се може вршити на два начина:

  • са шифрантских листића и
  • директно из упитника.

Код уноса са шифрантских листића одговори испитаника се прво морају шифрирати, а онда се сви одговори испитаника уносе у посебне формуларе. Пракса је да се за свако истраживање посебно праве формулари. Предност оваквог начина уноса података је што се током шифрирања обавља припремна фаза уноса, сам унос је бржи. Постоје и предности организационог типа, тајности података, контроле тачности и сл.

Унос података директно из упитника се обично спроводи код малих истраживања и када се жели уштедети труд и новац. Да би овај начин уноса био ваљан треба извршити припремну фазу уноса података. Недостатак овог начина уноса података је што су упитници често непрегледни, чиме се повећава могуćност грешке у уносу података. Овај проблем се решава упитницима „са кућицама“. То су упитници који са десне стране имају квадратиће у које се уносе одговори испитаника, чиме се овај начин уноса изједначава са уносом са шифрантских листића. Недостатак упитника „са кућицама“ је што заузимају више простора.

Приликом уноса података треба вршити логичку контролу података. За то постоје посебни наменски компјутерски програми.

Постоји унос података са верификацијом када се два пута уносе подаци у циљу откривања грешке.

Прихватљив ниво грешке је у 1% упитника са највише две грешке по упитнику.