Варијација представља општији концепт од пермутације, код које није обавезно да у секвенци учествују сви чланови скупа, већ секвенце имају произвољну, али фиксну дужину. При томе је битан редослед изабраних елемената у резултату. За овакве варијације се каже да су r-те класе.

Варијације могу бити без понављања и са понављањем скупа елемената.

Варијације без понављања

Варијације без понављања чланова скупа елемената су број начина на који могу да се уреде елементи скупа, при чему се бира r елемената скупа који има n елемената, елементи се не понављају у резултату, односно једном изабран елемент се не може поново изабрати, при чему је битан редослед елемената. Рачунају се по формули

Формула за израчунавање варијација без понављања

где је

V - ознака за варијације,
n - укупан број елемената, а
r - број елемената који се бира

Пример: Шифра без понављања цифара

Колико различитих троцифрених шифри (без понављања цифара) је могуће саставити од цифара 1, 2, 3, 4, 5?

Одговор: Бирамо r = 3 елемента из скупа од n = 5 цифара, редослед је битан, цифре се не понављају: 5*4*3 = 60.

Варијације са понављањем

Варијације са понављањем су број начина на који је могуће изабрати r елемената из скупа који садржи n елемената, при чему је битан редослед, а једном изабрани елементи могу бити бирани поново. Рачунају се по формули

Формула за израчунавање варијација са понављањем

где је

V - ознака за варијације,
n - укупан број елемената, а
r - број елемената који се бира

Пример: ПИН код

Колико различитих ПИН кодова од 4 цифре је могуће саставити од цифара 0 до 9, ако се цифре могу понављати?

Одговор: Бирамо r = 4 елемента из скупа од n = 10 цифара, редослед је битан и цифре се понављају, па користимо варијације са понављањем: 104 = 10.000.