Iako i poslovne aplikacije tipa ERP sistema mogu imati statističke module koji vrše statističku obradu podataka o poslovanju organizacije, određenom segmentu njenog poslovanja ili njegnom okruženju, na ovom mestu se govori o programima koji se koriste isključivo u svrhu upravljanja podacima radi njihove statističke obrade i prezentovanja rezultata statističke analize.

Iako postoje mnogobrojni besplatni i open-source softverski paketi za statističku obradu podataka, mnogi korisnici smatraju da postoje svi razlozi zbog kojih je bolje opredeliti se za neki od licencnih paketa. Razlozi su mnogobrojni, a neki od najvažnijih su:

• podrška - kupovinom licence korisnik istovremeno kupuje i stručnu pomoć od proizvođača softvera u vidu besplatne dostupnosti za eventualne probleme prilikom instalacije ili upotrebe. Bitno je naglasiti da postoji organizovana i profesionalna služba podrške proizvođača, za razliku od open-source ili besplatnih verzija programa gde se problemi često rešavaju na forumima, a pomoć zavisi od dobre volje autora programa ili nekog člana zajednice.
• garancija ispravnosti - besplatan softver je često pun grešaka ili nepreciznosti. S druge strane, sam tržišni uspeh licencnog statističkog programa govori o tome da ga mnogo ljudi koristi, te da su mnoge greške uočene i ispravljene, pošto bi se baza korisnika u suprotnom smanjila. Velike kompanije koje proizvode statitički softver često imaju veliki broj stalno zaposlenih statističara i programera čiji je osnovni posao da se bave razvojem aplikacije. S druge strane, besplatan i open-source softver često razvijaju ljudi koji se time bave u slobodno vreme i nemaju formalnu obavezu da garantuju ispravnost, a često ni vremena ni želje da ispravljaju svoj proizvod.
• dokumentacija - licencni softver je propraćen obilatom dokumentacijom koja prati razvoj programa od samog početka, a korsiniku se isporučuje u vidu on-line pomoći ili korisničkih uputstava. Dokumentacija čini sastavni deo kupljenog softvera. Istovremeno, postoji veoma mnogo knjiga i kurseva o najpopularnijim statističkim programima. Situacija može biti potpuno drugačija kod besplatnog i open-source softvera. Iako, npr. R ima odlično dokumentovane pakete i mnogo besplatne literature, sa većinom drugih besplatnih i open-source statističkih paketa to nije slučaj. Zato upotreba open-source softvera može predstavljati problem za povremenog korisnika.
• obuka - velike kompanije koje proizvode statistički softver često organizuju kurseve za njihove postojeće i potencijalne korisnike. Veoma često, radi sticanja tržišne pozicije, oni prodaju svoj softver fakultetima po veoma povoljnim uslovima. Na taj način, studenti koji završe te fakultete izlaze sa poznavanjem njihovog programa, što će uticati na njihov stav prema nabavci statističkog softvera, jednom kada se zaposle i budu u poziciji da biraju statistički softver. Iako su open-source rešenja veoma popularna poslednjih godina i ulaze u akademsku zajednicu, te postoji mnogo on-line i off-line kurseva, prednost u ovom pogledu još uvek imaju veliki proizvođači, jer je za aktivnu promociju proizvoda potreban sistematski napor i pozamašna suma novca, koju često nemaju oni koji propagiraju open-source rešenja.
• tehničke performanse - jedan od značajnih faktora koji opredeljuju korisnike za licencni softver jesu tehničke performanse samih programa. Iako se tehničke razlike znatno smanjuju, još uvek postoje određeni problemi. Jedan od najznačajnijih je veličina podataka. Ne samo što veliki podaci zahtevaju brzinu, već postoje i zahtevi po pitanju memorije. Jedan od najpopularnijih open-source statističkih paketa R, na primer, može da obradi samo onoliko velike podatke koliko je velika operativna memorija računara na kojem je pokrenuta obrada. S druge strane, komercijalna rešenja odavno imaju ugrađene mehanizme dinamičkog upravljanja memorijom koja to ograničenje podiže na nivo veličine hard diska ili mogućnosti da se umreži određeni broj računara u paralelnu obradu. Za očekivati je da će ovaj faktor vremenom nestati.
• imidž - klijenti žele da budu sigurni da će dobiti tačne i blagovremene rezultate, pa organizacije koje žele da se predstave kao pouzdani partneri koriste industrijski standard. Starijim klijentima pogotovo, open-source softver deluje neozbiljno, pa time i organizacija koja ga koristi.

Iako su prethodno navedene mnoge osobine po kojima bi korisnici preferirali licencni softver, open-source i besplatni statistički paketi imaju svoje adute, a pre svih cenu. Povremenim korisnicima, malim preduzećima i pojedincima koji se bave statističkom obradom za akademske potrebe nije isplativo kupiti skup softver čije mogućnosti će uglavnom ostati neiskorišćene. Zbog toga su oni spremni da istrpe neke mane open-source i besplatnog softvera kako bi za uzvrat dobili alat primeren njihovim finansijskim mogućnostima i statističkim potrebama.