Primena statistike nije ograničena samo na naučna istraživanja, već se pojavljuje i u svakodnevnom životu čoveka koji se ne bavi naukom. Ovakva primena statistike ne mora uvek da sledi formalne tehnike i metodologije, već često može da bude samo intuitivna predstava o nekom fenomenu.

Neki od primera primene statistike u svakodnevnom životu su:

• državni organi regularno objavljuju razne publikacije koje sadrže informacije iz njihovog domena: stopa inflacije, prosečna plata, broj nezaposlenih po regionima zemlje i dr.;
• statistika se intenzivno koristi u aktivnostima vezanim za izbore:
  • uoči izbora veoma česte su predizborne ankete koje pokušavaju da, na osnovu reprezentativnog uzorka, prognoziraju pobednika na izborima;
  • u vreme održavanja izbora redovno se objavljuju izveštaji o broju izašlih na izbore do određenog trenutka vremena;
  • nakon što se zatvore glasačka mesta glasački listići se prebrojavaju i na osnovu informacija o prebrojanim glasovima vrše se, manje ili više pouzdane, prognoze rezultata izbora;
  • konačni rezultati izbora se dobijaju prebrojavanjem i klasifikovanjem svih glasačkih listića, a publikuju u vidu tabela i grafikona;
• mnoge kompanije sprovode anketiranje svojih potrošača i potencijalnih kupaca kako bi bolje profilisali svoju ponudu, definisali i popravili tržišnu poziciju i dr.
• veoma veliku upotrebu statistika nalazi u sportu:
  • današnje sportske događaje je nemoguće pratiti, a da niste upoznati sa statističkim podacima o postignutim rekordima, timovima, pojedinim igračima, uspesima i neuspesima po četvrtinama, u gostima ili kod kuće i dr.;
  • igrači igara na sreću koriste istorijske zapise o igračima i timovima prilikom izbora svog kladioničarskog portfolija, dok kladionice svoje postojanje zasnivaju na zakonu velikih brojeva i teoriji verovatnoće;
  • treneri određuju minutažu igrača, a strategija igre se postavlja u zavisnosti od istorijskih podataka o učincima.

Lista primera bi mogla da ide u nedogled. Današnji čovek je zatrpan statističkim podacima koji potiču iz raznih izvora:

• novine, televizija i drugi mediji,
• vlada,
• članci u stručnim časopisima i dr.

Slobodno se može reći da nema osobe koja nije makar jednom bila izložena statistici. Kao potrošači statističkih informacija građani imaju predstavu o statističkom načinu razmišljanja, koji treba da obezbedi smisao podacima, omogući zaključivanje i donošenje poslovnih i privatnih odluka, te da pruži kriterijume za razlikovanje zaključaka koji su podržani podacima od onih koji nisu.