Pojam, nastanak i razvoj statistike

Pojam statistika potiče od latinske reči status, što znači stanje.

Smatra se da je statistika nastala sredinom 18. veka usled potrebe da se prikupe demografski i ekonomski podaci za državu. Veza statistike i verovatnoće nastala je relativno kasno, tek u 19. veku, iako teorija verovatnoće počinje da se razvija mnogo ranije. Tada je nemački fizičar i matematičar Gaus otkrio metod najmanjih kvadrata, a celokupno tadašnje statističko znanje je sistematizovao Laplas.

U 19. veku se matematička statistika uvodi u nove nauke - eksperimentalnu psihologiju i sociologiju. Statistika počinje intenzivno da se koristi i u prirodnim naukama, a pre svega u fizici.

Razvoj statističkog zaključivanja je tesno povezan sa razvojem induktivne logike i naučnog metoda i može se reći da predstavlja matematičku osnovu ovih disciplina.

Predmet statistike

Predmet statistike je prikupljanje podataka, njihova interpretacija i, na osnovu tih podataka, donošenje zaključaka o fenomenu koji je predmet proučavanja. Ovako definisan predmet proučavanja statistike obuhvata i sve ostale procese prikupljanja znanja o fenomenu kao što je pronalaženje obrazaca u podacima i sl.

Statistika je naučni pristup analizi podataka kako bi se obezbedio maksimum razumevanja, interpretacije i korisnosti podataka. Pod podacima se najčešće podrazumevaju numerički, kvantitativni podaci, a zadatak statistike je da ih preradi i pretvori u informacije.

Neka od pitanja na koja principi i metodologija statistike daje odgovore su:

• Kakve podatke i koliko podataka treba prikupiti?
• Kako organizovati i interpretirati podatke?
• Kako analizirati podatke i doneti zaključak?
• Kako proceniti snagu donetog zaključka?

Ciljevi statistike

Glavni ciljevi statistike su da omogući:

• donošenje zaključaka o populaciji na osnovu informacija o uzorku, što uključuje i procenu stepena nepouzdanosti ovakvog zaključka i
• dizajniranje procesa i određivanje obima uzorkovanja tako da se na osnovu tih podataka može doneti valjan zaključak o populaciji.

Povezanost statistike sa drugim naučnim oblastima

Statistika nije grana matematike, već autonomna matematička nauka koja je od svojih početaka povezana sa demografijom i ekonomijom.

Preko naučnog metoda i induktivnog zaključivanja statistika je povezana sa filozofijom nauke, a naglasak statistike na učenju o podacima i predviđanju povezuje je sa naukom o odlučivanju i mikroekonomijom.

Informatika i statistika imaju zajedničku oblast, a to su podaci. Savremena statistika je nezamisliva bez intenzivne upotrebe računara, dok s druge strane razvoj statističkih metoda u velikoj meri doprinosi razvoju informatičke teorije i prakse.